Ка Лезбосу
Доћи ћеш и на песак ногу спустити малу …
Биће то прелеп залазак сунца на жалу.
Попут колевке крхке на златним таласима,
Брод ће нам одисати амбром и мирисима.
Ветрови ће утихнути као да се плаше
Шапнућу ти тихо, „Ноћас је сво море наше“.
Рука ће твоја бити морске траве пуна.
Напред ћемо ићи, а једра биће нам круна.
Питаћеш ме, очију налик чуду самоме:
„На каквом ћу кревету бити у наручју твоме?“
Једрима сакривене птице ће певати мале,
Звезде ћемо гледати како у сумрак се пале.
Рећи ћеш: „Кроз прсте ми талас пропада
Где ћемо бити сутра… А где ли смо сада?“
„У ноћи таласи светле“, рећи ћу ти меко,
„Ал’ од острва мени драгог још смо далеко“.
„Склопи очи своје, нек’ ти се одмори воља,
Спавај и не бој се звукова који долазе споља…
Као насмејана жена у воћњаку своме
Срећа нас чека на том острву мирисноме.“
„Нека ти лице бледо коса прекрије сама.
Час је овај тих и мирно је море пред нама.“
„Нека никакве бриге не сколе чело твоје
Познајем ћуди ветра и мора, једино моје …“
Кад сребрни месец на путу небеском стане
Под њиме ћеш спавати мирно док зора не сване.
Пешчани жали указаће се на обзорју
… очи ће твоје засветлити у праскозорју.
Питаћеш ме са извесним страхом у гласу
Какво се певање чује у овоме часу.
Рећи ћеш ми тихо, лица руменог лако:
„Ништа ме као ова песма не дотиче тако“.
„Њени умилни звуци лице ми дирају страсно,
Али ноћ је над нама и ништа ми није јасно.
Да ли ће судба клета поред нас да прође
У овом страшном јутру које треба да дође?“
Одговор мој ће бити, уз пољубац врели:
„Срећа је ту пред нама… Само ако се жели…
Баш ту надземаљску музику слушаћемо
И заједно на чаробном острву трајаћемо …“
Towards Lesbos
You will come, your eyes full of night and of yesterday …
And it will be by a beautiful sunset on the bay.
Frail like a cradle on the smooth waves rises,
Our ship will be laden with amber and spices.
The winds will submit, convinced of my right.
I will inform you, “The sea is our tonight”.
Your fingers will resemble the long fingers of the drowned.
We’ll go forth at random, with full sails we’ll be crowned.
You will ask me, eyes filled with wonders and charms,
“On what unknown bed will I sleep in your arms?”
The birds will sing, hidden in the sails.
We will watch stars appear, the first most pale.
You will say to me, “Tha waves bow under my hand …
Where will we live tomorrow … what is this land?”
“The night waves are pale,” I will say,
“From the island I love we are still far away.
“Close your weary eyes from the voyage and abide
Sleep as in your room closed from noises outside …
“Like in an orchard a woman who smiles,
Happiness awaits us on this fragrant isle.
“Cover your pale face with your red hair.
The hour is calm and the peaceful sea is there.
“Don’t worry about anything… I am aware
Of the risks of the sea and the winds, my fair…”
Under the protection of the silver crescent moon,
You will sleep until the approach of the dawn.
The beaches will mark on the horizon gray borders of sand,
… Your eyes will open upon the sea’s expanse.
You will ask me, not without a little fear,
About the mysterious chants that will reach your ear.
You will say, blushing naively at the noises,
“Nothing is as moving as these unknown voices.
“Their sweet breath cools my weary face like a fan,
But the dawn is still dark and I do not understand.
“Will our black destiny be able to ignore us
At the height of this fearful morning I see before us?”
I will reply, closing your lips with a kiss:
“Happiness is over there… But we must take the risk …
Over there, we will hear the supreme music …
And, see, we are landing on the island of magic …”
препев: Золтан Чала
Tags: prepev