ВРАНА И ОРАО
Једног је дана срела врана
Орла на некој санти леда,
Шацнула га је са свих страна,
Па рече прва, преко реда:
Знаш, ти си ор’о, ја сам врана,
Сматра се, скоро, да си цар,
К’о Стандард-Ојл си сав без мана -
Што не пређемо онда на ствар ?
Ја сам ти врана без гаврана,
Зашто да залуд губимо време,
Само ћурана веже забрана,
Нема дилеме за боеме !
И као женска и као женка
Многим се чарима могу да дичим,
Нисам ти нека мека фемка,
Гарантујем ти – нећу да цичим.
Ако те усрећим малим мушкарцем -
Половним орлом, тим боље за нас;
једном сам родила дете с комарцем
Смејем се зато и дан-данас !
Скинувши круну, орао рече
Пошто је изгубио сваку наду:
Од тебе нема гадуре веће -
Али си једина птица у граду.
Огден Неш (препев: Драгослав Андрић)
Tags: prepev